Uzurbano smo spremali sve za sutrasnju izlozbu za koju smo jedva dobili dozvolu u Knez Mihajlovoj.Deca su bila uzbudjena kao nikad do sada cak je i problematicni Mihajlo izasao iz svog bad boy moda u jednog blago uspanicenog deckica i svi su postali kao jedno.Pogledao sam u Lanu,moju suprugu,tog andjela na zemlji.Deca su je obozavala i u njoj su videli stariju sestru,najbolju drugaricu pa cak i mamu.Ta deca,hm cudna skupina,razorene porodice,sirocici,problematicni,povuceni,cudni.Svi oni koji nisu imali svoje mesto na ovm svetu,u ovom drustvu.Lana je bila u mladosti ista poput njih,nije pripadala nigde ali kada smo se nas dvoje upoznali svatila je da to ono sto je smatrala prokletstvom uistinu bio blagoslov jer je u samoci svatila da nije svako vredan njene paznje vec je dobila mogucnost da svoje vreme posveti nekome ko je vredan toga.Kasno u noc smo legli u nas krevet.Lana je bila iscrpljena ali je u roku od par minuta zaspala sa sirokim zadovoljnim osmehom na licu dok ja nisam mogao da zaspim iako sam bio izmoren navikao sam na tezak rad u mladosti a i znao sam da necu zaspati dugo vremena kad sklopim oci pa sam se ispravio u krevetu i gledao sam je dugo i razmisljao.kako sudbina deluje cudnim putevima i koliko sam srecan sto jedan takav andjeo je odlucio da ceo svoj zivot provede uz mene.Poceli smo da postavljamo slike na bankinama na pocetku Knez Mihajlove,dosli smo bas rano da bi smo izbegli guzvu popodnevu.Deca su bila malo receno uzbudjen,najzad ce dobiti prizanje za svoj trud koji im je u zivotu stalno izmicao.Lana je bila uzbudjena mislim vise nego sama deca koja su istinu bila talentovana a ona ih je zvala kristalna deca deca,ne zbog njihove krhkosti vec zbog perioda u kome rodjena.Ona je verovala da postoje deca na ovom svetu koja su rodjena sa posebnom sudbinom da pomognu svetu da krene u boljem pravcu da uticu na ljude da se vise razvija osecaj empatije i ljubavi dok je mene licno zvala indigo detetom i da je moja uloga da brinem o njima.Sve je bilo spremno deca su bila umazana svim bojama zavrsavajuci na brzaka svoje radove.Kada je sve bilo postavljeno sa osmehom i osecajem ponosa na svoja dela.Lana mi je delovala iscrpljeno pa sam odlucio da odem svima da kupim osvezenje dok oni dodaju poslednje detalje.Zadrzao sam se mozda od dvadesetak minuta u prodavnici,cekanje na kasi se oduzilo kao da je prosla vecnost pre nego sto sam uspeo da dodjem na red.Vracajuci se primetio sam guzvu malo dalje na mestu gde smo postavili izlozbu,osmehnuo sam se i pomislio naravno da je uspeh jer kada se Lana zalozi za nesto u rukama andjela sve mora da uspe.Sto sam blize prilazio video sam da je bilo par ljudi koji nisu nosili obicnu odecu vec neku vrstu uniforme,prvo sam pomislio da je upitanju komunalna policija koja trazi dozvolu da im se pokaze za izlozbu da bi znali da je sve legitimno ali kao sam se sve vise priblizavao svatio sam da je upitanju jedinica intervente policije,prepoznao sam ih jer sam u mladosti imao dosta bliskih susreta sa njima.Video sam kako Lana stoji izmedju njih i da rukama prikriva Mihajla svojim nedozvajucu im da dodju do njega.Ubrzao sam korak do mere da sam skoro potrcao sa svim kesama u tukama a onda sam na popodnevnom suncu video odsjaj necega bljestavog kako Mihajlo izvla i iz dzepa,to je bio sravciger,nije nameravao da krene sa njima,Lana je pocela da place pokusavajuci da ubedi da spusti ga dok su policajci uperili svoje pistolje ka njima i drali se da ga baci iz svoje ruke.Mihajlo je bio dobro dete koje odrastao u strasnom okruzenju.Roditelji su mu bili narkomani heroinski i nisu dugo poziveli a on se smucao od doma do doma.Kada je dosao u tinejdzersko doba vec je uveliko bio uzivalac narkotika i radio svakakve kriminalne radnje kao i ja u njegovom dobu,sve dok jednog dana nije pokusao da odzepari Lanu u autobusu dok je isla u prodavnicu.Ona je bila nezne prirode ali svako nije bila neko bi se tek tako lako uplasio vec je bila strasno vatrena i verovatno bi skocila na njih troje da se bije sa njima i verovatno bi ih sve razbila jer je bila u mladosti strastveni sportista ali kad je primetila da je on dzepari uhvatila ga je za ruku i uz sirok osmeh na licu polu zatvorenih ociju drugom rukom je posegla za novcanik u svoj torbi i iz njega izvadila hiljadarku jer je znala da bilo sta sto bi hteo da pazari sa tim parama koje bi joj odzepario nije kostalo manje i bez reci se okrenula i izasla iz autobusa,par dana kasnije ga je opet videl u autobusu i dok je posramlnenog lica hteo da prodje pored nje pozvalaga je kod nas na kafu i tako je postao clan male neuobicajne i cudne skupine neprilagodjenih.Molila ga je da spusti sravciger ali on je imao mutan pogled kao da nista oko njega nije postojalo