LADNA's blog

ČOPOR VUKOVA

Najgore je biti ovca u čoporu vukova,
Kad osetiš strah od zuba zlotvora.
I svaki njihov zub je novi strah koji sledi,
Koji će stvoriti nove rane bol na tebi.
Okrećeš se u krug a' oko tebe strah,
Plašiš se novog dana, osećaš da gubiš dah.
Srce te lagano izdaje, shvatiš da nema predaje,
I svaka nova rana sve teža i teža je.
Svako bi da te proda, za šaku milosti,
Bežiš od onih ljudi koji nemaju hrabrosti,
Da bar u sebi priznaju dozu pakosti.

J E D N O M

Jednom kad ugledah sivilo dana
Shvatih da biću večno sama
I pružih korak...korak ka' sreći
A' mogao je biti veći...
Suzom zalih pupoljak ruže
Molih sve nesrećne da mi se pridruže
Pred nama staješe beskrajna tama
Znali smo da je sreća davno za nama.

I melanholija zapada tromo nas je vukla
Sva veza sa stvarnošću konačno je pukla
Ranjeni u ljubavi izgubljeni u sanjarenju
Gledali smo ka istoku.............
Ko' da sa novim danom dolazi radost
A' jasno nam je bilo da umire mladost.....

Grafiti

Korov realnost
polako prekriva,
oči mi se lakše
privikavaju na tamu,
nego na svetlost.
U minskom polju uspomena
nema povratka,
ni težeg koraka.
Grafiti našarani na mom licu
iznenade me saki put,
kad stanem ispred ogledala.
Teško je kad ostariš,
kad potrošiš bonove za čekanje
u svom životu, na svojoj adresi.

D I M E N Z I J A

Bez zaključka
Nemoćna gledam,
Kako misli
Odlaze od mene,
Bežeći u daljine.
Gubim se u prostoru
Jureći za svojom
Slobodom,
Osvajam budućnost,
Stvarajući prostor
Da ugradim sebe.