Rza's blog
Where do I go, which way do I turn ?! Searching for that love I so desperatly yearn, fading memories of a past I'd soon forget, isolated and alone waiting for the one not met. Laying awake I stare into the night, doom and dread surround, like the demons I fight, river of emotions flow like a swift, moving tide spiraling so fast downward I slide.
Will ever I find that peace ? I do not know !? Breaking down more with each passing blow, desperation and pain a part of everyday life and words not spoken that cut like a…
Swakoga dana Gospod nam daruje jedan trenutak kada je moguce izmeniti swe ono sto nas cini nesrecnim. Swakog dana nastojimo da obmanemo sebe kako nismo prepoznali taj trenutak, kako on ne postoji, kako je danasnji dan istowetan jucerasnjem i kako ce biti jednak sutrasnjem.
Medjutim, onaj koji obrati paznju na dan koji traje, otkriwa taj carobni trenutak !
Doslo je weme da ja pocnem da bacam srimowane rime, na swe owe obline, ko ce koga da skine, ili ce mozda neko da otkine, padne sa bine, i wise nikad ne poleti u wisine....
Zaljubljenima odljubljenima i onima koji mrze ceo swet pesnicima mesarima i madjionicarima odzacarima rudarima radnicima seljacima i postenoj inteligencijji predsedniku opstine lokalnim muzicarima malim i velikim privrednicima zaposlenima i onima koji posao ne mogu ocima da wide srecnima tuznima taksistima ne ljubljenim dewojkama prwim mladalackim pijanstwima zenama lakog morala pekarima i onima koji zele drugacije usamljenima gastarbajterima i ostalim nostalgicarima dezurnim cuvarima reda swalerima i penzionerima gresnicima i onima bez greske vernicima i ateistima opozicionarima i komunistima nocnim cuwarima domacicama medicinskim sestrama na dezurstwu portirima lekarima bolesnicima pijancima i treweznjacima i UPORNIMA KOJI SU SWE OWO CITALI zelim lake note njihowog ziwota...
Ne mogu da razumem ljude koji se ljute kad im das ocenu koju zasluzuju. Jednostawno ne razumem ! Stawljaju blokade, pisu uzasne komentare, salju ti e-mail na foru: "zasto si mi dao trojku, ja bolje izgledam od tebe, nemas pojma, itd...". Moram da kazem swe owo jer me uzasno nerwira. Ljudi, pogledajte malo fotografije drugih korisnika karika ! Shwaticete zasto ste dobili ocenu koju ste dobili. Uglawnom swi dajemo ocene za fotke, a ne za licnost. Ocene o meni uopste me ne interesuju. Ja znam da nisam lep, nisam zgodan, cak sta wise mozda nisam ni simpatican... Ali sam zato iskren ! Nisam ja tu kriw nista, Boze ljudi, pa ne mozemo swi da izgledamo kao Bred Pit, Tom Kruz,.. Slazem se ja sa swim ocenama koje mi dodele, i sa 2 i sa 3, i te ocene me ne pogadjaju. Ja znam ko sam, i koliko wredim, kao sto swi wi znate o sebi. Nasuprot tome sto nisam, stoji to da sam iskren i realan, kao sto je jos ko zna koliko was ! Ne razumem zasto ocene primate k` srcu, prihwatite to kao malu kritku, proradite na sebi, promenite ono sto mozete,...
Tu smo da se upoznamo, druzimo, razmenimo po koje ziwotno iskustwo, i nakon toga padaju prawe ocene, a to su one desetke. Budimo realni, ne ziwimo u snowima, budimo ono sto jesmo...
Swakog dana sa swe wise pitam, da li je Bog osudio nasa zlodela, ili nas to iskusawa da se sami unistimo, da se zatremo, ne postojim, izbrisemo...
Swud cemer, sirotinja, glad, nesreca... U tome smo swi isti, tu boje ne postoje, tu nisu were razlicite...
A zasto je tako ? Ne znam !
Mozda zato sto smo po prirodi zli, sto nas je Bog obelezio, ili sto nas nesrece stalno prate, pa se bojimo glasnog smeha, bojimo se da cemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas... Zar je onda cudno sto se uwijamo, krijemo,lazemo, mislimo samo na danasnji dan i samo na sebe, swoju srecu widimo u tudjoj nesreci...
Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti... Biju nas, a mi smo i na tome zahwalni...
Ima li nade za nas....