........................Retki su muskarci kojih se Srbi plase. Ipak, ima i takvih. Opet, medu Srbima. Sacinjavaju ubedljivo manjinski deo populacije, i tim su strasniji. Isteruju ove, vecinske Srbe iz pameti i uteruju im strah u kosti. To su, takozvani, fini ljudi. Fini ljudi su u stanju da normalne Srbe, svojim delanjem, dovedu do ludila. Od straha, normalno. Prosto ih raspamecuju svojim nenormalnim ponasanjem. Nista sto Srbi od njih, u odredenim situacijama, ocekuju, ovi ne rade. Nego, sve suprotno. Time potpuno paralisu Srbe. A gubitak kontrole nad situacijom je nesto cega se Srbi, navikli da drze sve konce u rukama, najvise plase.
Imamo dva primera. Primer A: normalno ponasanje. Primer B: nenormalno. Zastrasujuce.
Primer A: Guzva u rano popodne. Srbin se ostro probija i, odjednom, neko ga zakaci ramenom. Slucajno, ali otkud to Srbin zna. A i da zna, je l` treba da trpi da ga cepi kako ko stigne? Srbinu padne mrak na oci i on vrisne:
– Kud si navro, vole? Je l` na pojilo, sunce li ti seljacko?
Kako to izgovori, Srbin zastane ocekujuci da mu ovaj uzvrati dogovorenom lozinkom. Precutno i tradicionalno dogovorenom. Prenosenom, s kolena na koleno. Najcesce je i doceka. Javka stize, brzinom svetlosti:
– Sad ce vo da ti pokaze, magarce bezobrazni! Dodi da ti pokazem gde sam krenuo, m***u li ti j....?
Srbin mu onda, s olaksanjem, (jer vidi da ima posla s normalnim covekom), uzvrati, pa ovaj njemu, i tako redom. Potraje to neko vreme, onako rutinski, s razumevanjem, pa se tako i zavrsi. Odigraju lepo svoj rodacki ples, i svako ode na svoju stranu. Nema greske.
Primer B: Sta se desava kad se Srbin, u guzvi, ocese o finog coveka? Nastaje drama sa nesagledivim posledicama. Srbin, normalno, krene sa svojom uvodnom replikom:
– Kuda vole ...?
Onaj fini ga, na najboljem mestu, presece:
– Izvinite, gospodine, molim vas!
Bolje da mu je so sipao na ranu! Sve je Srbin ocekivao, samo to ne. Ukopa se, kao da ga je udarilo 220 volti. Pokusava da se pribere:
– Je l` ti to mene zaj***?
A onaj, samo sipa ulje na vatru:
– Oprostite, molim vas, zaista nije bilo namerno!
Vidi Srbin da ima posla s opasnim ludakom. Nit` se vodi, nit se tera. Nista ko covek da mu odgovori, samo – izvinite, pa izvinite. Lepo ga izaziva da poludi... Pokusa Srbin jos jednom da ga uvede u normalu:
– A kako bi bilo da ti ja dodem, pa da ti slucajno zavrnem tu p***rsku siju, ma***ne!
Fini covek, onim mirnim glasom za raspamecivanje normalnog naroda, samo veze goblen sa Srbinovim zivcima:
– Smirite se, gospodine. Nemojte da se vredamo. Svi smo nervozni, guzva je...
Srbin, duboko uvreden, poseze za finalnim argumentom:
– E , sad cu da te polomim! Ti ces meni dusu da jedes...!
Taman Srbin zamlatara rukama, kad ga strasna misao presece u pola pokreta. Ludak cuti i gleda kroz prozor. Ne odgovara!
"Jao", pomisli Srbin, "mozda ima pistolj! Samo ceka da me izreseta, ni krivog ni duznog. Mami me, dubre. Kud se, i ja, kacim s ludacima!"
Tuzan i skrhan, izvlaci se iz guzve. Sa sigurne razdaljine, opsuje jos jednom zlikovca. Reda radi. Bez volje i bez strasti.
"Eee, Srbijo", pomisli, "kukala ti majka. Normalnog coveka, svecom da trazis... Sve go manijak.

Severim! 5