25.07.2009
38, Beograd, Serbia
Kao da sam pozvana da učinim nešto veliko i trajno.
Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoć, svoj strah i svoju nepokretnost.
Da ti kažem da senke koje me progone ove večeri imaju tvoje lice, i one
koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one
koje su mi donosile radost.
Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja.
Volim te, znači tražiti smisao, biti spreman i otvoren.
Volim te, znači živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo.
Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te
učim već da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe,
za posledicu ćeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj
oluji.
Tako će ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim.
Znam da mi ne veruješ i misliš kako ću te i ja jednog dana
izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaće prevare, Izdržaće veruj,
izdržaće. Tera me silna potreba za tobom.
Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike
osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaće neprocenjivu
vrednost. Zar mogu očekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima
svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko osećanje
pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene,
ostavlja me isceđenu i nemoćnu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo
vodimo ljubav na vrelom pesku...
Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put
krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam
više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se
nalazim.
Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i
strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da
te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog čoveka, a opet samo
tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam
one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš.
Neću da te pitam zašto je to tako očigledno. Da bi samo uvećalo moj bol
ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak između
dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biće i cedi ga
izvlačeći esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i
sebi. Ljubav pa ljubav.
Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoć
istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz časa u čas.
Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reći samo volim te.
Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te
svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja
ograničenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti
si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reči čudesne kao
putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što čini ta reč, na sve
ono što si živeo, što ziviš i što ćeč živeti.
Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti..
Volim te u vremenu mnogobrojnih života znači pobediti smrt,,znači
nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom
životu način da se naučim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad
nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što
znam. Predosećam da ćeš otići, da će te tokovi života odvući od mene.
Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe
pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost
saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje
komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u
dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste.
Od moje ljubavi mogu uvek očekivati više. Zašto želimo da je se
oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva različita osećanja
istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš
njenu dubinu i moj bol.
Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da
ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali
osećam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost,
u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta
ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajući da ćeš zauvek
biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje
ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za
jedan život, za delić drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje
radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena!
47 views
There are no comments yet.
Leave your comment, start the discussion!