Hteo bih da znam da li jos uvek cuva jednu tajnu....

 Hteo bih samo da je dodirnem,
Da je uhvatim cvrsto i ne pustam,
Da kao vetar na nju sletim
Da je gledam i samo nju da slusam.

Hteo bih da znam sta sada radi,
Dal se raduje, smeje se ili brine,
Da njena koza moje prste hrani
Da moje sake oblik njenog lica poprime…

Hteo bih njenu zvezdu, njeno parce neba,
Njeno prolece i kise,
Njene suze, njena jutra,
Njen vazduh kad setno uzdise…

Hteo bih da joj mnogo toga kazem
Da joj reci poklonim, da je pitam
Da li zna da mi sjaj njenog oka put pokaze
Svaki put kad po bespucima skitam.

Mogao bih i da joj nista ne kazem,
Da satima cutim i slusam kako dise,
Da joj radost iz grudi naslutim
Dok ona srecna jedan cvet mirise.

Voleo bih da joj strazu cuvam…
Kad senke ulicnih svetiljki ka njoj pohrle
Da budem ljubomoran, ledja svoja podmetnem
I ne dozvolim da je mesto mene grle.

Hteo bih da znam gde je ona sada, 
Dodirne li usne rukom kad u postelju legne,
Pamti li jos uvek svetla jednog grada
Kad iz besmisla u secanja pobegne.

Hteo bih da joj voce sa usana probam,
Da joj pruzim ruku kada je na dnu, 
Hteo bih da java,makar na tren, postanes...
Moj nedosanjani snu….

Like! 13