A nekada nije bilo tako, sve je bilo, lepo i lako, verovao sam joj slepo trckarao za njenim repom, njenim repicem, isao njenim tragom, zvao je dragom, mastao kako je zivot kratak da bih ga proveo sa njom, a onda jednog dana, totalni slom.

Kao kad pises obicnom olovkom po papiru, i kazes dosta, pa uzmes gumicu i obrises sve, i kazes, vise nije kao pre. Tek u tom trenu shvatis da se godinama pored pogresne osobe budis a da se trudis zbog stare slave, a da ti sve to dolazi glave i da neces izdrzati jos dugo. Ali opet kazes sebi, da sve ovo vredi i da je bolje ovako, nego put u nepoznato ili ko zna kako i da ipak znas pored koga se budis, pa se trudis da zaboravis sve one lose stvari i kada te gnjavi i smara pricama o perifernim stvarima, a ti bi radije sa drugarima, otisao na partiju piva. Radije bi bio na nekom drugom mestu, nego sto bi sa njom gledao zvezde, i sve ti je bezveze, i onda u trenutku slabosti i kraja ljubavi, shvatis da te svaka njena rec udavi, i da sigurno laze, kada ti kaze da voli samo tebe, ej, ko sam ja da ti mene volis? Zar pored toliko boljih likova, ti si nasla mene, kralja svih frikova, pa hoces da mi pokazes kako treba da idem put zvezda, a mene zeza to sto sam sa ulice, probisvet, pobegao iz ludnice, sa otpada ljudskih dusa, jos jedan koji se svega gnusa, olos bez premca, dzukela iz kraja, tim losim stvarima nema kraja, kojima mogu opisati sebe. I sad mi reci, kako to vidis sebe pored mene, kad ti si dama, sa manirima, iz dobre porodice, akademski gradjanin, gradjanin sveta, u zivotu ti sve cveta i sad je tvoj hir da mene volis, ustvari se bojis da kazes na ti fali senzacija, da bi celokupna nacija, rekla, kako si ti velika osoba, i da svako to treba da proba.....a ja i dalje ne verujem nikome nista, i sve druge smatram za cudovista, za energetske vampire, koji ne mogu da se smire dok i poslednju kap energije ne isisaju iz mene.

Mozda su krive sve one velike zenske kuce, koje su me grizle, kidale moju dusu, moje organe, jer tako se one hrane, pa poducen svim tim iskustvima, ne verujem tebi, pitomoj i miloj.

Jer ponekad ne znam sta hocu, znam sta ne zelim, a i to je nesto, sad kad bolje razmislim, ti si se vesto prikrala, i prisla mi kako samo ti umes, ali ne mozes da razumes kada ti kazem da je sve iluzija i da bih radije koracao sam, ti mi kazes, da treba srce da ti dam, pa evo ti ga, sta ces sa njim, kad ja mogu i bez srca, prazna dusa, bez ljubavi grca....