Boli me kad nisi pored mene, boli kada si daleko, tesko mi je da sam sam, tesko mi je da me niko ne razume, jedino si ti to umela i htela.
Moj humor je jedino tebi bio smesan i zabavan, svi ostali me gledaju kao ludaka, i dalje me ne razumeju, sta da radim...
Secam se kako smo satima sedeli i cutali, ni glas nismo pustali, a opet bilo mi je neverovatno lepo. Teski su dani bez tebe, ali su noci mnogo teze, predugo traju, ne znam sta da radim sa samim sobom, setam po stanu bez cilja, palim cigaretu za cigaretom, ispijam ko zna koji litar kruske, pokusavam da utopim bol, ali svakim jutrom bol postaje veci, i vise me pogadja svaki kisni dan, jer volela si da setamo po kisi, volela si da se pribijes uz mene kada grmi, jer si se plasila toga. Secas li se kada nas je uhvatio onaj ogroman pljusak, kad je voda u potocima tekla ulicama. Koliko smo se samo ludirali, skakali po barama, trcali po kisi. Bili smo mokri do gole koze kad smo stigli kuci, tako si mi bila lepa tada. Skidali smo stvari jedno drugome i stastveno se ljubili, kakav je to dan bio, a tek noc.
Nikada necu shvatiti, kako si tako jednostavno otisla, ustala si tog jutra i rekla da odlazis. Rekla si da me ne volis, rekla si da ti je dosta svega, nikada necu znati zasto? Kako? Zbog Cega? Jednostavno, bez ikakve najave, a samo vece pre toga smo se smejali i, onda smo legli, a tad je osvanulo jos jedno novo jutro...
Grad te dobro krije, danima te nisam sreo, zavirio sam u svaku i najmanju rupu u nadi da cu slucajno naleteti na tebe, ali nista, kao da si u zemlju propala, otisla si a sa tobom je otisao i osmeh sa moga lica. Do sledeceg osmeha, do sledece srece, do sledece ljubavi, paticu, jer tebe vise nema.

Like! 6