svaki novi dan, me potseca na tebe, na sve one divne i bezbrizne dane kada sam znao da si tu i da samo zbog mene dises. Prolece je doslo, a nema nas da ga slavimo, da velicamo majku prirodu, da pevamo suncu i ushiceni cekamo jos jedan izlazak sunca. Voleo sam da te slusas dok pricas o muzici, o knjizevnosti, boze, koliko smo samo bili slicni, disali smo kao jedno. Cak i tvoje pucketanje prstima, koje me je izludjivalo, sada mi fali, falis mi ti, sa svim svojim vrlinama i manama, dobrim i losim stranama, osmesima i galamama...
prolazim nasim secanjima, ali ti nisi sa mnom, vidim te, ali ne mogu da te dodirnem, osecam tvoj dah, ali te ne cujem, cujem te ali ti nista necu reci, sve je prazno i bez smisla od kad nisi kraj mene. Znam, treba da nastavis svojim putem, ja ti necu stajati na njemu i smetati da ostvaris svoje namere, svoje snove, jos jedno sunce tone i nestaje dan, pada noc a ja se nadam da ce san doneti tebe na krilima vetra i da cu opet biti srecan i nasmejan, sa tobom ali bez tebe, volim te beby, uvek sam te voleo i uvek cu te voleti, to znas. Znas i da sam previse ponosan i sujetan da te pozovem, da ti kazem da...nije ni bitno, necu da patetisem, zelim ti srecu andjele moj, nadam se da cu ti ostati u lepom secanju, zbogom...

Like! 8