nisam Vam dugo pisao, jer nisam imao pravu misao, nije bilo pravih reci,
nadao se da ce napon biti veci, da ce biti vise energije i da me bije jaca inspiracija, ali dominacija gluposti me je okruzila, zelja mi se snuzdila, blokirao mi se fajl za pisanje, a to je isto kao kad ti prestanje disanje, jer moje reci, i dela moja mi daju snage, da nastavim dalje, i ne mora niko to da cita, ni da se pita sta sam hteo reci, jer to su moje reci, moje muke, lirika srca, cak i kad po savu puca, nema problema, jer tad velika dela spremam, a sad je kao sve kako treba, kako mi se hoce, a nece da krene sa nulte tacke, nikako da se pokrene, da zaokrene u pravom smeru, i opet menjam temu, i opet, gledam u zemlju, ali avaj, nicega nema, pa danu snevam, a nocu zevam i trazim resenje, jos jedan problem se na glavu penje, dok stenje srce od tolikog napora jer nama otpora od strane duse, jer snovi se ruse, ali opet stojim pravo i kad bih znao da bice gore, opet bih isto, jer takve sam volje, takav sam stvoren, da teram svoje, pa neka me se boje, oni koji me nisu ni vredni, koji su novca zeljni, kojima ne treba ljubavi, i zato me udavi svaka budala, koja me smara o puno para, o velikim kombinacijama, dalekim destinacijama, a da ga izvrnem, ne bi imao ni filera, mozda koju drinu bez filtera,upaljac koji je pri kraju, a ja ga gledam, jer dusa je u raju, i ne dotice me sitna dusa, koja se ljubavi i istine gnusa, koja zivi za materiju, hej, druze, promeni bateriju, promeni plocu, jer znam da hocu da idem drugim putem, drugom stazom, zvezdanom, snaznom, i neka sila bude sa tobom, a ja polako, sa ljubavlju i bogom...

Like! 19