A bilo bi lepo kad bi ovaj je**ni blog neko odobrio, napokon!
Дете је потомак људског рода. Дете мушког пола се зове дечак, а женског девојчица.
Сваки дечак и девојчица доживљавају разне промене од рођења па до постизања зрелости. Те промене су физиолошке (физичке) и психичке природе. Заправо, може се рећи да дете пролази кроз етапе развоја, од којих свака има своје специфичности. Оне су свакако, све једнако важне, али нису и једнако „тешке“ према својим захтевима и проблемима. Један од најбурнијих периода је прелаз између детињства и зрелог доба — пубертет и адолесценција. То је последња фаза биолошког
развоја у коју дечији организам улази око једанаесте године, мада ту
старосну границу треба прихватити са резервом. Уобичајено је повезивати
пубертет са раздобљем у коме долази до полног сазревања младих, али то
је само један аспект. У току пубертета долази до телесног сазревања при
коме сва ткива и сви органи добијају своју коначну форму, структуру и функционална својства. Све те промене праћене су и различитим манифестацијама понашања.
Прелаз од дечака ка мушкарцу и од девојчице ка жени је условљен пре свега цивилизацијским и културним постигнућима друштва у коме дотични појединац живи. По правилу, што је заједница примитивнија, доба адолесценције је краће. Наиме, код неких племена, полна зрелост представља једини критеријум за зрелост уопште. У савременијим друштвима, осим телесне зрелости, од младих се очекује да стекну и одређено искуство и знање како би се сматрали одраслим људима и добили нека права која до тада нису имали. С обзиром да такво друштво поставља веће захтеве, постизање зрелости траје дуже.
Da li tako treba da gledamo našu decu? Kao pojam na Vikipediji... Ne, ne i naj odlučnije NE!!
Naša
deca kao i mi imaju osećanja i svoje potrebe i do nekog svog doba
zavise od nas u potpunosti isto kao što smo mi nekad zavisili od svojih
roditelja. A moj drug Samotnjak mi je jednom lepo rekao: Ne vaspitavaju
samo roditelji, već i učitelji i učiteljice, nastavnici i nastavnice,
profesori i profesorke, vaspitači.... I još mnoge osobe učestvuju u tom
dugogodišnjem procesu.... Zato moramo da se potrudimo na sve načine da
svoju decu, pre svega osposobimo za život, a najvažnije od svega da ih
naučimo ono najteže: DA BUDU LJUDI!
Zato
dragi roditelji, vaspitači i vaspitačice, učitelji i učiteljice,
nastavnici i nastavnice, profesori i profesorke, poznate ličnosti,
naučimo našu decu da budu LJUDI!
Veliki pozdrav od samo svoje Maye18
Dobar ti je blog, ali da bi smo dosli do toga, da nas deca postuju, najpre moramo mukotrpnim radom i trudom steci NJIHOVO POVERENJE. Moramo imati autoritet, ALI POD AUTORITETOM PODRAZUMEVAM, DA NAS DECA SLUSAJU NE ZATO STO NAS SE PLASE, VEC IZ POSTOVANJA PREMA NAMA. PUT DOTOGA JE VEOM ATRNOVIT, ALI AKO SE PRAVILNO RADI SA DECOM, LAKO SE MOZE TO POSTICI....
A na svemu tome se radi od malena... Hvala drug :))