Pred zoru je sa njine strane obicno muk...

Pod velom magle zvecka osmi kozacki puk...

I svu noc mi inje kamuflira sinjel uz polegli brest...

U inat cu i ovo pismo poslati... Znam: "ime i adresa nisu poznati"...

Dok tikvan-postar ne skonta ko to ceka sa fronta... Kakvu dobru vest...

I tek da znas... Ovo na slici je naoko pitomi pejsaz Galicije...

Al mira ni cas... Sve zivo pali na nas...

Fotograf jedini metkove spara...

Oberst kao lud olovo rasipa, fotograf jedva katkad okine sa nasipa...

Na nadosloj Visli se soldati stisli... I svima su nam pomisli... Daleko...

U sumrak je sa njine strane obicno zal...

Zatuzi adjinokaja ko ranjeni zdral...

Al postane krotka kad drmne je votka... Onako "na belo"...

Pod mojom sapkom lavovi se baskare...

U snu mi pletes beli sal za maskare...

Sva se pobrka predja kad te obgrlim s ledja... Kao violoncelo...

I tek da znas... Mesec u zici je... Zvone na vecernje zvona Galicije...

I neka mi to ne uzme nebo za zlo...

Al ti si jedino cemu se molim...

Brinucu vec ja... Nemoj ti brinuti... Ma, da sam 'teo vec sam stoput mogo ginuti...

Dok otice Visla... Natraske, van smisla... I krecu jata pokisla... Daleko...

Like! 8