Sumorno jutro nad Beogradom , na TV-u upravo najavljuju kisu,

posmatrajuci olujne oblake, Jelena je uspravno stajala na terasi, gde

se vetar poigravao njenom plavom kosom..,njena lepota oslikavala se

pogledom, i vedrinom ,sa licem andjela, koje bi tesko, moglo sakriti, i

naj manju tugu, kao i radost, mala pricalica, koja je umela da

zainteresuje ljude,samom svojom pojavom. Razmisljala je da li, da krene

do kume,obecala je da ce tog jutra, svratiti, do nje na

kafu,,-Ako,ostanem u kuci...jos jedan dan,ostace ispunjen prazninom,

zato Jelena pokreni se ,mozda ces bas,danas doziveti nesto novo,nesto

sto ce ti razbiti cini,pa uostalom, ostao je jos samo jedan dan do Nove

godine...hajde, pokreni se ti to mozes. Prijateljice bi u sali ,

govorile ,,Princezo ona druga, tvoja polovina, negde ceka na tebe, i

pati za tobom da te sretne, da te upozna. I sa vec ponovo izgradjenim

stavom, i novom energijom vozi se tramvajem, niz ulicu Vojvode Stepe,

prema Autokomandi. Po izlasku iz tramvaja, ubrzava korak da ne pokisne,

mada sitna kisa vec polako, pocinje da pada,..skoro da je i stigla do

samog stadiona Crvene zvezde. Lagano se popela stepenicama, do

kancelarije, pod brojem devet, lagano kuca i otvara vrata.. kuma Goca

se, i ne vidi od gomile papira, pravi haos, sredjuje zavrsne racune, u

isto vreme,vidi je i ne vidi , usput progovara po koju, uz ono obavezno

izvini...molim te..Samo da jos ovo, zavrsim...Slusam te! Jelena se

vrpoljila po stolici ,,Ma, ok sve je pod kontrolom.,, -Vidi molim te

uzmi sa Acinog stola casopise,proveri sta ima,..nemam vremena ni za

toliko,da procitam ni naslovnu stranu, rece Goca uz blag osmeh.

Prelistavajuci stranice, pogled joj privuce HOROSKOP za celu

nedelju,pocinje da se smeje,,-Goco, secas se prorocanstva, devojke koja

mi je telefonom prorekla, crnog momka, uniformisanog,sa radnog

mesta,jos ono definitivno Beogradjanin. Sada se Goca zarazno

smeje,,-Secam se, pogotovo sto si tada umislila, da je to doktor kod

kog si se lecila gotovo tri ipo meseca. Ha,ha,ha. Znam...pa nemoj biti

takva..robusito se opirala Jelena ,,-Pa, sve je bilo tako, ..secas se..

poznanstvo na radnom mestu, doduse njegovom, markantan, visok,

uniformisani Beogradjanin, mozda bi se i reklo da je bio zainteresovan,

medjutim tu nije bilo, suza, koje su joj bile prorecene, i to da ce

ona, biti ta koja ce se boriti, za tu vezu da ona ima happy end. Nesto

tu, nije bilo kako treba,covek je otputovao na specijalizaciju,

verovatno da se nece, vracati u zemlju, zaboravice je, pa sto ulaziti u

takvu vezu,pomislila je ipak to ..nije ono, sto je ona cekala!

,,Zatim me ti iz dobrih namera,upoznajes sa svojim kolegom, covek

novinar ,fin drag, ali ne ispunjava dva uslova, prosed je i nije

uniformisan ako izuzmemo, da ponekad nosi Zvezdine trenerke i

patike...Opet nastupa smeh. ,,Nepopravljiva si, odrasti vise

princezo,ne sanjaj, smanji dozivljaj rece Goca.Dok ispijaju kafu,cuje

se kucanje na vratima, pojavljuje se krupniji muskarac nasmejanih lepih

plavih ociju, i za njim crni momak nemirnog duha, odmah moze se

primetiti da su drugovi, a i vise od posla kojim se bave, uz formalno

upoznavanje...Marko, Pedja, na trenurtak i ne primecuje da Pedja vec,

ulazi u njen zivot,onako kao grom iz vedrog neba.Zapocinje vesela

prica,razgovor se prenosi sa teme na temu,ushicenje raste...Jelena

pokusava,a ne zna jos neki poseban razlog kome bi prepisala osecaj

bliskosti,tako probudjen,da covek ima utisak da se zna sto,sto pedeset

godina,ili da su se posle nekog duzeg vremena sreli i nastavili

razgovor tamo, gde su stali.

Jedva da je i primetila da je Goca nekoliko puta opominjala pogledom,

mozda su tada vec svi znali, ono sto ona nije znala, da u zivotu ne

treba verovati slepo u svaku rec, mada i njegov zivot bas, nije bio

posut laticama, zivot ga nije mazio .Bio je ispunjen raznim

padovima,koji su i na njemu ostavili vidan trag ali, se dalo primeti da

u njemu lezi borac, koji se ne miri sa nastalom situacijom, u zelji da

pronadje odgovarajuce zivotne ciljeve i odgovore.

Naglo se okrenuo uz neki nesiguran pokret ruke, ceskajuci se po glavi

zapitao:"Kako to, kad god sam pokusavao sa nekom zenom da ostvarim

kontakt i prisnost, bio sam maksimalno povredjen, do te mere da nisam,

bio sposoban mesecima da se sastavim, a do kad sam bio kvaran,

lazljiv,uspevalo mi je sve, do trenutka kada se stvarno pokajem, i

odlucim da priznam da mi se oprosti,sve nestane,jednostavno povratka

nema."Pazljivo ga je slusala,iz njegovih ociju odavala se prava

tuga...Poverovala mu je.

"Pogledaj Pedja, ne verujem ni u jednu tvoju rec,da si djubre,otisla bi

s'mesta,i ovde ne bi bila,ni tren a, jos manje sa tobom pila kafu.

Nasmejao se i blago izgovorio ,,hvala na poverenju. "Ne zadugo posao

je, pozdravio se sa svima i uz osmeh namignuo:"Vidimo se, ako se

predomislis javi se".

Jelena je jedno vreme cutala pa, kao sama za sebe prokomentarisala

:"Ucinilo mi se da je momak vrlo iskren,sta ti mislis,znas u ostalom

koliko to meni znaci"

"Hej pa mozda bi, ste bas vas dvoje bili taj dobitni spoj,momak je

slobodan, razveden ima jednu malu slatku cerkicu,ako ti to ne smeta?"

rece Goca, ispitivackim pogledom.

"Ma daj,ne u tom smislu kako ti to vidis,dopada mi se kao drug,volela

bih da se, sa njim druzim... ja vaga, a on skorpija, kakav ludi

spoj.Pogotovo za zezanje, priroda mu je kao moja, smela,snazna, i bez

premca.

"Mislim da nisi u pravu, gledao te je kao muskarac zenu, a ne kao drug"

na sta je Jelena odlucno odmahnula glavom, spustivsi ramena odgovorila

"Hej...ne svidja mi se bas tako!"

"Pa pozvao te je i za Novu Godinu, zar nisi cula, rekao je da ce biti

sam ha, ha, ha! -"Jeste tako je...a sad draga moja, vidimo se!"

Dok je odlazila, razmisljala je o tom predlogu, ma ne...Mora da je

Goca, u svojoj glavi svasta umislila, od onih njenih silnih brojeva.

Zatim i ti novogodisnji dani, su nekako dani, koji ne mogu da se

ususkaju, da se nista, od toga ne primeti koliko je strasno, kad je

covek sam u tim trenucima, i pored toga, koliko drugova i drugarica ima

nekako je sve to...ili su udate, ili pozenjeni, pa uz onu kucnu

varijantu ,nemoguce je se potpuno opustiti, izvaliti se u krevet ili

fotelju, bas ne ide. Otici opet u restoran, jeste zabavno, mada opet

biti sa pedeset ljudi koje i ne poznajes, dovodilo je Jelenu do ludila,

te je odlucila da, bas tog dana okreci celi stan. Dani su prolazili,

ljudi na ulici verovatno da su, imali razloga, onako veseli i

razdragani, pozdravljali su jedni druge:"Srecna nova -"Hvala takodje."

Misli su joj tuzno skrenule, setila se Pedje, kako li je on proveo, naj

ludje vece u gradu? da li je, stvarno bio sam?pocela su da se roje

pitanja po glavi, pomislila je da li, da se javi..hocu..necu, mozda

samo jedna porukla..ma nema veze, ko zna, da li me se vise i seca. U

ostalom nemam sta da izgubim, provericu..Okrece broj. Ma ne..bolje

poruka. Ukucava. ,,Alo druze, ako ti je za utehu i ja sam provela vece

sama." Ne zadugo vremena mobilni se oglasio, da li je on?...zaustavlja

dah, osmeh je na licu. Yes,yes, yes. Cuje njegov dubok grubi bariton.

"Alo, mala,gde si?Vidi ti i ja se ne poznajemo , ono bas, a trebala bi

mi, ako hoces da se negde nadjemo i ubijemo kafu."-"Kada?" "Sada"-Ok,

za koliko stizes? Boze sta se ovo desava. Raduje se ko dete, otvara

plakar sa stvarima, farmerice i kosulja, ne..previse strogo, suknja i

kosulja, ne...previse zvanicno. teksas suknja i crveni dzemper na

kopcanje, da..to bi moglo.

Da bi umirila nervozu, posla je peske sa Slavije, niz Nemanjinu, do

Sarajevske, gde se nalazio kafic ''Topic'' za koji su se dogovorili,

kao, mesto sastanka. On je dosao verovatno malo ranije, i cekao je pred

samim ulazom. Osmeh mu je lebdeo na usnama, pogledi su im se sreli,

mali poljubac u obraz, bio je kao pravi drugarski, kao sta sad, trazila

je da se zabavi i procaska po koju. U razgovoru saznaje da je vrlo

temperamentan, zabavan , smeh je prisutan u svakom trenu, u svakoj

recenici. U jednom trenu, on se naginje preko stola prema njoj :"

Jelena otkopcano ti je gornje dugme na dzemperu"-"Aj..izvini molim te,

sto ne rece pre,toliko je pocrvenela da je on, tek onda na njenu

reakciju, upao u euforican smeh. "Izvini ti.. ali kako ne primecujes da

sve vreme buljim u tvoj dekolte. Ha,ha,ha. Trebalo joj je par minuta,

da povrati kontrolu nad sobom. Nastavljaju razgovoro, poslu, o ljudima,

i uopsteo ljudskim karakterima, vrednostima, i dok je Jelena

pokusavala, da objasni neke cinjenice, Pedja pocinje ponovo da se

smeje, i govori" -Jelena pazi, opet ono malo dugme" Ne gledajuci vise,

rukom pokriva grudi, da bi shvatila, mangup se poigrava, sva dugmad su

bila u nizu zakopcana. Opet smeh,ali ovog puta obostran. Vece je proslo

u trenu, prelep osecaj.. dovozi je autom do kuce, uz blag stisak

prihvata joj ruku, ljubi joj prste govoreci da nikad, i sa nikim nije

proveo tako prijatno vece, da se ne seca , da mu je bilo tako lepo, kao

sto je to vece proveo sa Jelenom. Sledeceg jutra probudila se vrlo

rano,istusirala se, skuvala je sebi kafu, i zadovoljno se osmehnula,dok

se oblacila, prisecajuci se svakog momenta veceri provedene sa

Pedjom,ooo..o,zakanicu na posao, to onda nece biti dobro! Pozurila je

jer, znala je da, Biljana koleginica sa posla ne voli, kad Jelena

kasni. Negde u polovinu radnog vremena, oglasio se tel -,,Alo, malena

gde si,imam neodoljivu zelju da te vidim, makar na kratko,mozes li da

se iskrades,vraticu te nazad na posao,eto samo koliko da popijemo negde

pice. "Ushicenje, proradile emocije- Ej..Pedja, bas imas srece,danas

zavrsavam ranije sa poslovima, pa preostali deo dana obecavam bicu samo

tvoja.Da vazi Ok vidimo se! Ovog puta dosao je na motoru,slatki bajker

upravo se osisao,i to bas na kratko,ali mu lepo stoji baby face.,,-Pa,

gde cemo,mala mozda opet u onaj kaficTopic, vec nekako postaje nam, kao

neko omiljeno mesto, gde na miru i opusteno mozemo popiti kafu.,,-Ovo

druzenje sa tobom nekako, postaje mi jako zabavno,sta mislis o tome da

otputujemo negde veoma daleko.. citala sam, postoji negde sajt o

volontiranju u 85 zemalja,kao sto je negde na Bahamima gde cuvaju i

gaje specijalne ribice koje zive ispod samog korenja drveta, sta

mislis?ili zamisli da odemo za Kinu,da branimo pirincana polja

petardama od divljih copora majmuna. Pedja se grohotom smeje,

odmahujuci glavom ,,-Ma, ne mogu da verujem, kakva si to devojka, sta

je to u tebi, odakle toliko energije,t.j odakle toliko zivota u

tebi,odakle ti to?,,-Vidi, i ja se to ponekad pitam ne znam, verovatno

negde iz svemira,vadim energiju, mozda setnjom pored obale neke na

moru, ili reke, inace to su moja omiljena mesta, jer voda je snazan

pokretac pozitivne energije zar ne?,,Pa verovatno,istina slazem se sa

tobom,,gledao je Jelenu pogledom punog divljenja. Da je mogao neko u

tom trenutku da je pita, kako se oseca rekla, bi da je na sedmom

nebu,svaki izlazak i prica sa njim ispunjavala je svaki atom njene

duse. U pola osam, dogovorili su se da nadju na Autokomandi, posle

zavrsenog njegovog posla, i da izadju negde na veceru.Uzdahnula je

duboko,,Pedja, da te pitam nesto iskreno da mi odgovoris, po godinama

ti si mogao da imas barem jos jedno dete, sta se desilo?''-,,Verovatno

nista posebno,svrljao sam ko i svako musko maksimalno, racunajuci kad

se budem ozenio, da ce to biti iz ljubavi i za sva vremena. Nazalost

ubrzo sam shvatio da smo, dva razlicita sveta, pokusavao sam, trudio

sam se, svim silama da taj brak uspe, racunajuci tu je i dete, kao ono

bice bolje, i na kraju krajeva kada, sam shvatio da se gusim, do te

mere, napusti sam ih.''Zaista tuzna prica,..'' Jelena se tuzno

osmehnula,ne znajuci sta bi mu mozda tog trenutka rekla utesno, a da ne

deluje kao neka otrcana fraza. Polako joj se priblizio, i uz tihi sapat

progovorio,, Ej mala, nisi ni svesna ti ces biti ta koja ce roditi

sledece.''nagnuo se i nezno je poljubio.Shvatila je te veceri koliko

joj se dopadao Pedja,preostali deo veceri, proveli su u Kneza Milosa

gde je Pedja imao jedan mali iznajmlje stan,koji nije bio luksuzno

namesten, ali je bio za muskarca koji zivi u njemu izuzetno pedantno

sredjen,sve je odisalo prijatnom svezinom. Smestila se udobno na jedan

manji trosed dok je razgledala preostali deo stana. Pedja je upalio TV

i u prolazu bacio joj daljinski u krilo ,, Mico izaberi nam neki film,

dok odem da zakuvam kafu'' a potom je izvukao sve iz friza i slatko i

slano,nasmejala se,,Ne mislis valjda ozbiljno ,da treba sve ovo da

pojedemo?''-Ne moras bas sve, ali Mico, uzmi malo supice licno sam je

sam spremio''- Ma ne mogu sada sam na djeti i ne koristim nista sto se

zove meso''- Pa, ovo ti i nije supa od mesa kao sto ti mislis, ovo su

sojine knedlice,haajdee.. uzmi nemoj da te molim,evo iz moje kasike.

Pedja joj prinosi kasiku,,Hajde, eto vidis i pocinje da se smeje, smeje

se i ona,, Vodis ponovo igru,pa strasne su ti ove tvoje knedlice, imaju

bas originalni ukus na junece meso ,ha,ha''. ''Rece ti ja,prava

soja,nisi valjda sumnjala u to da nije,i opet smeh.''-Ne mogu da

verujem sta mi radis. ;, A, sad palacinke, ej.. a gricni malo i ove

cokolade,bas je dobra,nastavlja i daje da je ubedjuje.-,,Ma Pedja bezi

vise,ne preteruj molim te necu moci da zaspim od ovolike hrane.''Te

dane provodila je...