Гледа,у срну тај сиви соко,
на очи пада му сенка на трен,
он би у својој души дубоко,
желео заувек да буде њен.

Срна се тргну,лагано скочи,
трeптајем ока нестаде тад,
и плачу,плачу његове очи,
од туге за њом,умреће млад.

Летећи небом,он ловца виде`,
пушку је спремио за одстрел њен,
"Ја ћу је бранити,нек живот иде,
неће му срна постати плен!".

Убрзо затим,пуцањ се зачу,
из њених груди оте се крик,
соко је рањен,заједно плачу,
несрећна судбина растави њих.

Ех,сиви соколе,да си бар знао,
да она за тобом јауче сад,
не би те нимало било жао,
што си због ње погин`о млад.

Like! 2