LAGANO UMIRE …

svako koji postaje rob navika ,

svako, koji svakog dana pravi sebi ograničenja,

onaj koji ne promeni rutine,

onaj koji se boji promeniti boje,

onaj koji ne razgovara s onima koje ne poznaje,

onaj koji beži od strasti i jakim emocijama

zbog kojih nekima zasvetle oći

i ponovo ožive usamljena srca.

Lagano umire svako koji ne želi promeniti život

kada je nezadovoljan sa zaposlenjem ili sa ljubavlju,

koji zbog sigurnosti ili po volji drugih odbacuje moguču sreču,

koji ne ide za svojim snovima,

onaj koji si ne dozvoljava, da bar jedanput u životu

uradi drukčije, a ne po pameti ili pametnim savetima.

Lagano umire onaj koji ne putuje, koji ne ćita,

koji ne sluša glazbu i nađe milinu u sebi,

koji uništava svoju ljubav,

koji ne dozovoljava da mu se pomogne,

koji preživljava dane sa jadikovanjem-kuknjavom nad svojom lošom sudbinom,

koji odustane od plana prije nego ga i pokušava izvesti,

koji ne pita o nećemu što mu je nepoznato,

koji ne odgovara , kada ga se pita, o nećemu što zna.

Ne dozvoli si laganog umiranja !

Reskiraj i ispunjavaj svoje želje, snove još danas !

Govori sebi da ti to možeš i hoćeš !

Živi za danas !

Uradi sve za svoja bolja osečanja, osečaje !