Koraci tvoji, kad se rode
iz moje ćutnje, sveti, sneni,
i postelji moga bdijenja hode
zanijemili i zaleđeni

kako su blagi, uzdržani,
o, čisto biće, sjenko draga!
Bogovi!…sve što me slutnjom hrani
nose mi tvoja stopala naga!

Ako usnama iz daleka
poljupca okrjepu i spokoj
već spremaš biću što te čeka
u mojim mislima duboko -

zastani, preslatko stvorenje
što i postojiš i ne postojiš,
ne hitaj s nježnim ispunjenjem
ka onom čiju čežnju pojiš,

Jer ja sve ovo vrijeme dugo
živjeh od toga što te čekah,
i srce mi ne bješe drugo
osim koraka tvojih jeka.

Pol Valeri

Like! 12