Zima 1997.Nedjelja,slobodan dan a snijeg napolju.U petak podijeljene plate i sledovanje cigareta i do srijede si u kasarni.Odgovorni domacini i porodicni vojnici zastekali plate i jedini trosak im caj jal kafa u kantini.Ovi drugi i oficiri i vojnici kockaju po spavaonama i kancelarijama.Prvo je krenulo u cigareta a onda u simbolicne iznose i oni se polako povecaju.Lezim na krevetu ispunjavam ukrstene rijeci i pomalo pratim sta se desava.Tek prije tri dana u kasarnu nam je stigla jos jedna jedinica i tu su im oficiri,povrsno ih znam ali vidim da su se brzo uklopili.Igraju poker,Dva porucnika,kuhar Nizo i kapetan.Kapetan je najgrlatiji i ocito ga krenulo svako malo zgrce pare sa stola uz grohotan smijeh i obavezno PISTE KUCI PO ODIJELO.Vidim i Micu.Neupadljiv sitan i bledunjav tiho je nekad usao i sad kibicuje.Usluzan je,prazni im pepelnice,pita hocel kafu da im skuha u kuhalu.Nenametljiv a eto tu je,pri ruci.Vidim kud je krenulo i znam kakav ce biti scenario al nemjesam se i dalje ukrstenicu krizam.
Micu znam 20 godina,otkad ga znam kocka.Sve sto je prevara na kartama mislim da je jos u besici naucio.U pocetku rata i nas je listom cesto ostavljao bez cigara,pancirke,nove uniforme...jer Mico kocka u sve sto imas pri sebi.Poslije mi nismo kockali s njim nego smo medjusobno sakupljali i pokrivali ga kad igrao sa jakim kockarima iz drugih jedinica i poslije se talili.
Ubrzo kuhar Nizo ostaje bez para i odustaje.Kapetan ga provocira,zeza.E tu Mico neupadljivo kao sto zna vec sjedi na kuharovom mjestu i kao nezainteresovano bleji u prirucnik nekakav sa stola.Ustane isprazni limenke od pastete koje sluze kao pepelnica pa se opet vrati.Tek poslije nekoliko dijeljenja ko stidljivo pita kolki je to cip i jel moze i on.OOOO dok je ovaca bit ce vune,bujrum bujrum.I vec su i pred Micom karte,gubi manje iznose,odbacuje se,nema nasta da ide,pa kao pokusa tri pa jednu.pa blefat i odmah kad mu kaze dva para da ima neko i nepokazuje karte baca uz Bolji si....E onda pocinje sreca Micu kao.Raduje se kao dijete,nemoze vjerovat da dobio.Kapetan vise ne dernja se a i porucnici su ozbiljni.Vec se igra u tisini.Sat kasnije gledam pred micom su vec uredno slozene novcanice,lice blijedo i skoro prozirna koza,osmjehne se povremeno i to bolje reci iskrivi usne,oci ostaju sive,bezbojne i hladne.Prati sve i podize,zavrce.Idel ko pita i kupi.Za nepuna dva sata otkako je sjeo oficirske plate su preselile kod njeg,kapetan je dva puta ustajao i donosio jos odnekud,ovaj je strpljivo cekao i onda mu to uzimao.Uredno slaze dobitak.Pita jel hoce da im donese nesto iz kantine da popiju i kao pravdajuci se...Nema ono kad nece karta dzabe je je silit.Cutke ga pogledima prate do vrata,na koja koji minut kasnije ulazi Ake,radnik u kantini i unosi kafe i sokove i reda po stolu.Mico casti.
E kad smo popusili ajd da popijemo,rece kapetan,i sto nas malac odera al neka je...kad smo ovce.Jel ba jarane sto nam nerece da Dok Holidej je ovaj mali...a ko bi reko...ja mislio nezna vola u g..... ubost a ono namazano.
Ma imo srece mali,nisam nikad vidio da table igra a kamoli pokera...protegnem se i izadjem.Pisi kuci po odijelo
Ove mladje generacije nece nikada imati tu srecu (nesrecu) da dozive malo vojnickog zivota...sve bude i prodje,ruzno zaboravimo,ali lepih vojnickih uspomena se uvek secamo...ja sam jos uvek u kontaktu sa mojim najboljim drugarom iz vojske sa kojim sam delio opusak od cigare,a proslo je mnogo godina od tada...
slazem se.pozdrav