Imali ste ružan dan ili ružan san? Desilo vam se nešto jako neprijatno što niste mogli ni zamisliti.

Kako ostati hladan i priseban kad se desi nešto loše, kad krene po nekom zlu?

Kažu vam : - Izbroj do 10! Udahni duboko, a zatim izdahni! Ne, to ne pomaže.

A brojanje unazad? Ne vredi ništa, čini vam se kao da je nastupio smak sveta za vas.

Suze jesu olakšanje, ali ne rešavaju problem.

Kako biti nesalomiv? Kako sačuvati sebe od sebe da vas ne uhvati panika? Kako ostati normalan?

Kako prevazići ono što se već desilo?

Ali to što se desilo, desilo se i gotovo. Moramo to prihvatiti iako znamo da tako nije moralo biti! Dešava se svima svašta, i to ne uvek lepo!

Mnoge stvari ne zavise od nas i nismo mi krivi što su nam se iste desile. Uvek postoji neko rešenje, ali mi ga ne vidimo kad smo unezvereni i u tom stanju, u šoku.

Samo kad je čoveku gusto i kad ga snađe neka nevolja, čovek se seti Boga i molitve, koja je kao uteha i melem. Pitamo se šta smo Bogu zgrešili.

Setimo se da smo ljudi koji ne vide mnoge stvari čak i neke koje su tako očigledne.

I setimo se, tek na kraju: Sve je dobro, samo kad smo živi i zdravi!

Ako u sebi imamo makar delić vere, strpljivosti , taktičnosti, hrabrosti, ako sagledavamo stvarnost kao nešto što je baš tako kako jeste, što se menja kao i mi sami, lakše ćemo podneti sve što nam se dešava.

Ako propustimo jednu šansu, nismo propustili sve šanse u životu!

Ne možemo odustati posle prvog neuspelog pokušaja, jer ako odustanemo vraćamo se na isto.

Moramo da činimo male korake koji nas vode do velikih stvari. To ne moraju uvek biti materijalne stvari. To su svi uspesi koje postižemo i kojima se ponosimo, problemi sa kojima se nosimo i izlazimo na kraj. To su naša dela i postupci u svakoj situaciji, kad nam je najlepše i kad nam je najteže!

To je ona priča o dve kutijice, o jednoj beloj i jednoj crnoj, u kojima , u svakoj od njih piše “PROĆI ĆE” !!!