"Jer, vidi sinko, ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti i šta

si učinio ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaje u njima pobudio.."

Veoma dobra recenica,koja otvara i oci i srce..:)Evo par primera koji su ostavili utisak na mene i pomocu kojih sam razumeo odredjene teze u zivotu..

1.Ljubav i postovanje

Odrastao sam u 7-o clanoj porodici..Dok sam imao 15 godine,Deda(deka)je iznenada oboleo od neizlecive bolesti.Iako je vreme prolazilo,njegovo se stanje pogorsavalo.U krajnjem kriticnom stanju nije mogao ni da govori.U tom periodu je dolazilo mnogo rodbine u posetu da ga obidju..U jednom trenutku sam se nasao u sobi kada su ga pitali i ponudili keksom:

-Hoces keks Boro?Uzmi keks..

On je nekako uspeo da uzme,i usmerio je ruku ka meni i pogledao me tim neznim ocima.Meni je u tom trenutku zastala "knedla u grlu"..Nekako sam uzeo u keks iz drhtave ruke,i otrcao sam u drugu sobu i plakao..I danas dani mi taj prizor ne izbija iz glave.On je i tad mislio na mene..Pruzena ljubav i u najtezim trenucima..

Jednom prilikom sam otisao ko druga da provedem vikend..I naravno kad se stigne u goste,prvo se upoznaju clanovi porodice.Na kraju sam usao u jednu sobu u kojoj se nalazila starica(baka).Imala je otrilike 80-90 godina.Ona je sedela na krevetu,a ja sam prisao da se pozdravim.Starica je ipak smogla snage da ustane i da se pozdravi,iako sam joj rekao da nema potrebe to radi,ipak sam ja mladji.Na to je se ona osmehnula i rekla:"Dete moje,ti si mlad,zivot je pred tobom,mene bi bila sramota da ne pozdravim gosta kako dolikuje"Taj gest starice me odusevio,to postovanje prema drugim ljudima.

2.Umetnost Psihologa

Prilikom lekarskog pregleda,dosao je i na red "Psihologa"..Usao sam u sobu,poceli smo normalan razgovor.Nakon par minuta,on je zatrazio da skinem pantalone nize od kolena i da sednem za njegov sto.Ja sam to uradio,i on mi fakticki poceo masirati predeo oko kolena,sve je to bili praceno sa dijalogom,o poslu,porodici,prijateljima,sitnim problemima..Mozda deluje smesno,ali kako vreme odmicalo,ja sam se sve vise neugodno osecao.U jednom trenutnu sam pomislio da nije cika Dr"neki pedofil".Ali iznenada mi rekao:"Malo si mi nervozan Nenade"..Meni je bilo cudno kako je to zakljucio,jer nisam pokazao slabosti nervoze,ali kasnije sam se setio da mi je poigravalo koleno dok smo razgovarali..

3.Autoritet

U 20-oj godini stize poziv za vojsku.I ako je to bio period kad se vojska ukidala,prihvatio sam poziv i regrutovao se..Rod "Plavac",mesto(tad su pricali)"Sa Bataje".Iako je vojska trajala 6 meseci,ipak covek nauci za red,rad i disciplinu..Naucimo da svi vojnici treba da funkcionisu kao jedna celina,ukoliko samo jedan odstupa,ta celina se raspada.Svi smo bili Musketeri,"svi za jednog,jedan za sve"Tadasnji porucnici Kuburovic i Mitrovic(od kojih se ledi krv u venama)su nas ispirisali kako fizickom kondicijom,tako i govorima,da je nase samopouzdanje bilo na najvisem nivou.Shvatite smisao vojske i njenog znacaja za narod.Takvi ljudi ce bez trunke razmisljanja dati zivot za odbranu i inspirisati mnoge vojnike.."Ono pred cime drhtis,a cemu se divis"

4.Saosecajnost

-Moja prava avantura pocinje dolaskom u Rusiju,zemlju sa najvise nacija,kultura,mafije,prirodnog bogastva itd,itd..Ja sam 100 puta gledao kartu i nisam mogao da shvatim njeno prostranstvo,Jednom prilikom sam usao u diskoteku,upoznao devojku,i odmah sam joj se pozalio da sam 2000 km udaljen od kuce.Ona je se nasmesila i rekla da udaljena 5000 km.Tako sam se postideo..Hahha:)Sve dok nisam poceo upoznavati ljude sa kojim sam radio..(A radio sam sa 10-ak nacija,od nasih iz dijaspore sve do bliskog istoka)..Iako nam je zajednicki jezik bio Ruski,niko nije pravilno govorio osim naravno Rusa i Ukrajinaca.Ja sam tako dobro u pocetku govorio Ruski da su me i" ruke i noge" zabolele od objasnjavanja..:)Kroz gradiliste je prolazilo svaki dana na stotine ljudi..Prvi put sam ugledao,da zene mogu raditi izrazito muske poslove,npr(zidati,baviti se molerajem,raditi na kranu)Nakon 2 godine rada,pojavile su se Moldavke,koje su radile kao molerke.Nasi ljudi su ih zadirkivali kao po obicaju,zeleli su neku kres varijantu.Zapazio sam jednu mladu devojku,koja je se borila sa kantama teskim od 25 kg kao Lav,koja radila na skeli visine oko 70 m..Prisao sam joj i pomogao.Pitao sam je koliko ima godina,ona mi odgovorila da ima 20..Udaljio sam se i pomislio :

"Pa ona ima godina kao moja sestra..?Sta da moja sestra radi ovo?"

Ova teza moze da ima dvosmisleno znacenje,moze da bude neki paradoks..Sa jedne strane divljenje koliko su zene sposobne,na sta su sve spremne da bih obezbedile svoju porodicu,a da to bude na posten i legalan nacin.A sa druge strane da bude prozivka na one koje toliko zele lagodan zivot u danasnje vreme..

-Kako se posao odvijao..Upoznao sam jednu zanimljivu osobu..Zvao je Sasa,ali su ga svi zvali Djole..Ziveo se u Ex Yu sve do rata,i onda kao izbeglica promenio na desetine mesta stanovanja.Sve sto je imao,nestalo preko noci,kao dlanom od dlan.Taj rat nikome nista nije doneo dobro osim tuge i mrznje..U upoznavanju sam ga pitao kada ce ici kuci.On mi je rekao da ce ici za 3-4 godine.Rekoh:"Ovaj lud 100%,verovatno laze.."On je bio izrazito jak,znaci za posao je bio masina.Zamislite osobu koja koja moze da trci uz stepenice od -3 do 27 sprata ili "744 spenika "bez predaha..Prosto za nepoverovati..I kako su godine prolazile shvatio sam da Djole nije ni lud i da nije lako.Covek stvarno nije isao kuci 3 godine i 6 meseci..Mnogi su ga prozivali i pitali ga:

-Djole idi kuci..Kada ces ici kuci?Idi zeni se luda glavo.

Na to je on onako mudro odgovorio:

-Ovi sto imaju devojke se ne zene,ovi sto imaju kuce,ne idu kuci.A ja nemam ni kuce,a ni devojke..

5.Dobro delo

Od nacija sa kojima sam radio,veoma su bili zanimljivi Tadzikistanci i Uzbekistanci.Njih smatrali "jeftinom"radnom snagom..Njihova mesecna plata je iznosila 400 dolara, a svako od nas je imao prosecan rashod od 300-400 dolara.Zamislite kako su oni tek ziveli?A oni su svaki dolar slali svojim porodicama,sebi ostavljali kolko tolko da prezive.Ustezali su se skoro od svega;mesa,cigareta,svega slatkog,Coca Cole..Tad sam prvi put video njihova jela sa pirincem i Suhariki(tvrdi gleb koji se susi 4-5 dana,iseckan na kriske,i onda se on komzumira sa cajem).Nas vozac lifta je bio neki dekica oko 50 godina,(jedva je imao kilograma da se obesi),imao je opasne brcice kao Herkul Poaro:).Kad god smo se vozili sa njim on me uvek pitao za jednu cigaru,i svaki put sam mu objasnjavao da ne pusim.Kada su ga drugi ignorisali,sazalio sam se na Dekicu,i kupio nekoliko paklica i dao mu .To je bilo vrednosti oko 200 din,ali cenu sam naveo da bih docarao koliko je to Dekici znacilo.Tako me je gledao srecno,da vam ne mogu opisati tu radost u ocima.Tad sam shvatio da je sreca u malim stvarima,pravim trenucima,gestovima,dobrim delima

6.Cena Zivota

Koliko vam je dragocen vas zivot?A koliko zivot drugih?

Prilikom naseg posla imali smo opasne pozicije za rad.Mala nepaznja vas ili kolege moze da vas kosta zivota.U toku svog rada uspeo sam 2 puta da spasem kolegama zivot,a i meni su spasili jednom..Sve je to mozda neka nasa nepaznja ili jednostavno visa sila na koju mi ne mozemo da uticemo.. Ali cenu zivota ne mozete shvatiti sve dok vam se ne dese takve stvari.Vi niste spasili samo jednu osobu,nego i njegovu porodicu koja bi mozda ostala bez jedninog i glavnog oslonca.Tako bi mozda i drugi uradili za vas..Ali stvar je poverenja i sugurnosti..Svaki posao je tezak na svoj nacin,ima svoje rizike.Ali smatram da svaki posao treba shvatiti ozbiljno i savesno ne zbog sebe,nego zbog ostalih koji mogu da ispastaju.."Ne budite egoisti,mislite na druge"

7.Humor

Svaki dan isti posao,svaki dan isti ljudi,svaki dan iste price,pocinje polako da vlada monotonija.Ljudi polako upadaju u nostalgiju i depresiju..Da bio sve to razbili,ubacili smo jednu igru "Dan laganja"..Svako je pricao svoju izmisljenu pricu.Sad ce te cuti za jednu od bajki u kojoj ljudska mastovitost ne poznaje granice..A ona glasi ovako:

"Vozim ti ja helikopter,obilazim ove nase lepe predele,malo odem do Avalskog tornja,malo do Fruske Gore,malo do Kopanika..Muzika gruva,Sinan,Semsa,Saban.."ma ne moze nam niko nista,jaci smo od sudbine.."U jednom trenutku pogledah u rezervoar,zaboravih da sipam gorivo na NIS-u..Pa sam morao da prinudno sletim na jednu livadu..U toku sletana primetio sam nekog cicu kako kosi sa ruckom kosom..Obratih se Cici:

-Dobar dan Cica,ima li kakvog goriva da mi pozajmis?Ovo moje cudo guta sve zivo,dizel,benzin,kerozin..

-Sine od tih goriva imam samo pola litre rakije i ovaj Zippo upaljac..

-Zdrmasmo ono malo rakije na eks i ja nasuh iz Zippo upaljaca ostatak gasa..Rekoh,vredi pokusati..I ja polako palim helihopter..(krrrr,kkrrr,krrr,krrr)Upali,za divno cudo..

-Hvala ti Cica,ovo ti nikad necu zaboraviti..

Poleteh i nesto razmisljam:

-Daj da se odmah oduzim cici na neki nacin..

Okrenem kotra helihopter i pokosim cici celu livadu..Zadovoljan Cica,zadovoljan ja..:)))))

Preporuka

Naziv ovog bloga je uzet iz naziva knjige "Gordona Livingstona"Savetovao bih svima da je procitaju, da bi shvatili odredjenje teze zrelosti zivota...