-Ponekad moramo biti spremni u Ljubavi da uhvatimo i za trnje kako bi ruzu uzbrali..

Ah,ta Ljubav,

ponekad je ona sreca,radost,strast,navika,patnja,bol,trnje,tuga..Ona je jaca i od fizike i od hemije..Neke nevidljive niti koje nas vuku i privlace..Sta se to desi sa osobama kod kojih se desi spontana veza,niko ne moze da objasni.Oni su u odredjenom periodu luckasti,zamisljeni,veseli,puni pozitivne energije.I kad bi uradili nesto sto se smatra nedolicno i nepristojno,ujedno romanticno i ludo za okolinu narocito za starije ljude npr(pevanje Serenade).Vecina bi opet to opravdala sa lepim osmehom i recenicom:

"Ma oni su samo zaljubljeni."

Ta Ljubav nas nekad zaslepljuje,a nekad nam prosiruje vidike,upotpunjava nase nedostatke,pruza nam dodatnu energiju da darujemo i ulepsavamo okolinu.

Ta Ljubav je velika zagonetka za psihologe i naucnike..Jedni govore ovako,drugi onako,ali svaki od nas je oseti na svojoj kozi na drugaciji nacin. I Ja se u kasnim dvadesetim zapitah:

"Da li Ljubav stvarno postoji?''

Da li je stvarno osecamo ili mi pratimo sudbinski tok evolucije covecanstva.Da smo mi stvoreni sa namerom da stvaramo nase potomke,za produzetak ljudske vrste?

Veoma diskutabilno pitanje za blogere,narocito za nezniji pol koji veruju u tu Ljubav,pa vas molim opisete na neki nacin tu magicnu rec i njeno postojanje ,kako je vi zamisljate ili vidite..

---