Sedeo sam u cekaonici kada je doktor izasao sa skrusenim izrazom na licu koji mi je govorio sve,nje vise nema.Dok mi je prilazio sve se oko mene vrtelo,nisam ni primetio da mi je iz ruke ispala flasica vode koju sam drzao.Postavio mi je svoju tesku hirusku ruku na rame ;"Nismo mogli nista vise da uradimo,metak je prosa pored srca i ostetio glavne arterije.Izgubila je mnogo krvi.Zao mi je,ako mogu nekako da ti pomognem ili da ti uradim nesto,tu sam".
Pao sam na kolena i krenuo kao dete da jecam.Ona mi je bila sve,ceo moj svet i sada je nema.Prosto je nema,izbrisana iz realnosti iz mog zivota iz zivota svih nas.
Policija je dosla po Mihajla zbog provale u neki stan ali Mihajlo vise nije bio isti taj decko otkad je upoznao Lanu i mene ali za zakon to nije bitno.On je znao da ako ga odvedu,uz njegovo prethodni dosije,odvojice ga na dugo vremena od Lane i mene i ostale dece a to je nesto sto nebi moga da podnese jer je nasao svoje mesto gde pripada i gde se osecao najbolje.Isteturao sam se napolje iz bolnice u pratnji nase prijateljce Sladje.
Sladja je bila nesto starija od Lane i usla je u nas zivot pre par godina kada se nasla u teskoj situaciji iz koje nije mogla da se izvuce,u to vreme ja sam se jos bavio mutnim stvarima.Kada ju je njen tadasnji decko napastvovao i terao da se bavi prostitucijom splatom cudnim okolnosti smo se upoznali i tada mi je ispricala svoju pricu.Njen decko je bio neki narko-diler u jednom beogradskom naselju.Posto sam se godinama unazad smucao po raznim mestima i upoznao stvarno sarolik spektar ljudi,neki su bili dobrodusi i puni ljubavi a neki od njih prosto i jednostavno zli,pa sam sa lakocom otkrio o kome je rec i sta mogu da upotrebim kao vrlo ubedljiv argument zasto bi on trebao da je pusti da ide svojim putem i da mi nepadne napamet nesto poput odmazde.
Sladja je bila vrlo dobra devojka,ostala je uz mene 24h narednih nekoliko dana.Uzela je godisnji odmor sa posla koji joj Lana nasla.Bio je to posao konabarice u jedom kaficu na Banovom Brdu.
Dolazili su i odlazili svi redom da vide kako sam i dali mi treba nesto.Kako izdrzavam sve ovo ali ja ih nisam ni video ni cuo,vec samo gledao kroz prozor u nadi da se sve ovo mozda nije desilo da ce mi opet kao nekad baciti kamecic i cekati da ja izadjem na njega.

Posle jedno mesec dana sam opet poceo da funkcionisem ali sta god sam pogleda oko sebe,svaka sitnica me je potsecala na nju.Kao da zivim u paralelnom svetu gde je ona nekada postojala ali izmedju nje i mene postoji nevidljiva barijera koja me drzi podalje od toga da je opet drzim u svom naruciju.
Malo po malo sam nastavio da radim sa decom,trudio sam se da sto manje ublazim realnost svega sto se izdesavalo i da njih usmerim svu onu ljubav i bol koju sam drzao u sebi u cilju da ih izvedem na pravi put...

Like! 2