vestica92's blog
Ima u meni i jedna mrvica dobrote.. I dva zrna detinjstva.. I tri kasike sirupa protiv tuge.. A radi boljeg zapleta i ove unutrasnje drame.. Ima u meni i malo sebe same..
Gde su romantičari? Gde su momci koji će me zavoditi malim znacima pažnje, koji će me znati nasmejati? Gde su oni što veruju u ljubav?! Dosta mi je više ovih koji misle da će me osvojiti svojom pričom o automobilima koje voze, firmama koje nisu zapravo njihove, već njihovih roditelja, ali oni će, naravno da je naslede, što mi dobro naglase! Dosta mi je ovih što žele da mi popune hladno mesto u krevetu, a ne moje srce! Verovali ili ne, ne želim tatinog sina, nego muškarca. Ali ko će im i zameriti što tako pričaju kad je sviet pun…
Noćas sam usnila anđela belog, veličanstvenih krila i lika prelepog... Koračao je nečujno, tiho ka meni, za sobom ostavljajući tragove svetog... Priđe mi blizu nadohvat ruke i nemo me posmatraše u noći, jednim pokretom diže mi glavu i zagleda mi se u suzne oči i reče: "Ne plači... Sve će te boli jednom proći. Digni glavu nemoj da se predaješ! Kreni dalje, na pomolu je novi dan, na pola puta nemoj da staješ! Ne plači, znam da boli, ali me poslušaj! Suze tvoje niko nije vredan, premalo je vremena da bi tugovala, zapamti, život je samo jedan! Ne plači! Znam…
"Ova žena je ćudljiva, vječiti april, vesela je pa tmurna, pričljiva pa malorjeka, svakog jutra ustaje i na lijevu i na desnu nogu pa je ne određuje dan već trenutak, slučajno je ovdje, kivna kad se sjeti da je mogla biti na drugom mjestu, razdragana kad pomisli da će biti. Obična je samo kad zaboravi."
- Zar ne misliš da bi trebalo da budeš opreznija?
- Zašto? - upitala je razdraženo. - On je samo zanimljiviji od drugih. Nimalo opasniji. I po čemu bi to bio? Je li on opasni vuk, a ja naivna Crvenkapa? Ili sam skupocjena čaša koju će ispustiti iz ruke. Ništa mi se ne može desiti što ja ne želim.
Niko te ne može spasiti osim tebe. Naći ćeš se ponovo i ponovo u gotovo nemogućim situacijama. Oni će pokušati ponovo i ponovo pod izgovorom i silom da te natjeraju da podlegneš, odustaneš, i / ili da tiho umreš iznutra…
Niko te ne može spasiti osim tebe. I biće dovoljno lako da ne upiješ, tako lako, ali nemoj, nemoj, nemoj! Samo ih slušaj, zar bi i ti to da budeš?! Bezličan, bezdušan, bezosjećajan stvor?! Zar bi da doživiš smrt prije smrti?!
Niko te ne može spasiti osim tebe, a ti si biće vrijedno spasa. Ako je išta vrijedno pobjede onda je to…
Zelim da ti govorim o ljubavi, svetlosti, prostoru.... zivotu. Tako jako zelim da ti pricam o tome kako drvo dise dok, sedeci pod njim, drzim te za ruku. Pricala bih ti o nebu koje nema granica, o tom paperjastom oblaku koji vec za neki minut nece postojati... nikada vise isti, nikada vise tu... I o onim pticama sto uzivaju u nebeskom beskraju...i o vetru sto mrsi mi kosu... Eh... pricala bih ti o bilo cemu samo da osetim miris tvoje koze, dah sa usana kada mi se priblizis... Pricala bih ti o bilo cemu pokusavajuci da protumacim boju tvojih ociju.…
Miriše na blud ali blud ne voli, voli mir i tišinu, čaj od mente, knjige i nekog muškarca koga nije briga. u melanholiji je našla zadovoljstvo..
Nije razmažena ali je željna pažnje. ne voli glavne. više joj se dopadaju ljudi sa tugom u očima jer je i sama krhka.
nežnost obožava..
Pojavljuje se samo gde mora, drage su joj cipele ali više voli kišobrane i šešire, najviše voli da čita, opušta se uz francuske šansone..
Svlači se samo pred muškarcima koje iskreno voli. oseća se udobno u muškim kosuljama jer su joj to jedine mini suknje koje nosi..
Nekad tiho…
Probudimo se svako jutro, većinom sa osećajem da smo nešto sanjali, često taj osećaj vrlo brzo nestane i zaboravimo. Ponekad, taj osećaj traje celi dan, ponekad celi život. I sećamo se šta smo sanjali. I samo ponekad, imamo osećaj da je to što smo sanjali deo našeg budnog života, toliko živo, toliko jako da je naprosto neverovatno da nije istina…