Noćas sam usnila anđela belog, veličanstvenih krila i lika prelepog... Koračao je nečujno, tiho ka meni, za sobom ostavljajući tragove svetog... Priđe mi blizu nadohvat ruke i nemo me posmatraše u noći, jednim pokretom diže mi glavu i zagleda mi se u suzne oči i reče: "Ne plači... Sve će te boli jednom proći. Digni glavu nemoj da se predaješ! Kreni dalje, na pomolu je novi dan, na pola puta nemoj da staješ! Ne plači, znam da boli, ali me poslušaj! Suze tvoje niko nije vredan, premalo je vremena da bi tugovala, zapamti, život je samo jedan! Ne plači! Znam da ga voliš više od sebe i da on je život tvoj, ali ponekad i život zna da izigra... Porazi nas i dobije boj... Ali zato ne plači... Kreni dalje, na pomolu su bitke nove! Naoružaj se osmehom i ponosom... I listaj poput pupoljka u cvetu... Samo ne plači, jer on, u stvari, nije bio vredan ni osmeha ni suza, a ponajmanje tebe... I ne! Ne pomišljaj da si loša, neko i tebe želi za sebe... Samo ne plači, znam da boli, ali zapamti: Kolo sudbine se i dalje okreće... Negde u ovom svetu postoji čovek čiji ćeš ti biti anđeo sreće. I zato ne plači...

Like!