Kao što sam i obećala,naštaviću priču tamo gde sam stala.
U pisanju me je prekinulo nevreme.....kiša,grmljavina ,vetar......slično se desilo i u priči.Posle svake oluje dođu sunčani dani,pa je Ona koristila svaki lep i vedar dan da dođe na reku,ali On nije bio s druge strane.Ponekad bi ga videla,mahnuo bi joj u znak pozdrava,ponekad bi zastaoda da popričaju i njoj se tada činilo da može sve ponovo da bude kao pre.  

Ali.........svako nevreme napravi štetu,ponešto se razbije,slomi,i ma koliko se trudili da to sastavimo neki delići uvek nedostaju,ovde se slomilo njeno srce. Nestalo je poverenja,bliskosti,čežnje, nade,želje da se ispune nedosanjani snovi,ostala je samo navika-doći na reku i videti njega s druge strane iako svaki pogled na drugu stranu reke mnogo boli.Rešila je da istraje u odluci da prestane s tom navikom,svakog dana je ponavljala sebi da netreba da ide na reku,da pusti da vreme učini svoje.Da li će........?
Namerno na kraju ostavljam znak pitanja jer nevolim priče sa tužnim krajem,to daje nadu da iznenada nešto lepo ipak može da se dogodi.

Like! 2