Zašto ljubav toliko boli?????Sve je ružičasto......u početku,ushićenost,leptirići,očekivanje poziva......čuti glas drage osobe......divno je biti zaljubljen.Učini vam se da je prošlo svega nekoliko minuta a u stvari su protekli sati.....ali i dalje želite da ga slušate,pa makar pričao i najveće gluposti.....ali u tom trenutku čujete samo glas,slušate srcem.Kada sve to prođe,jer nažalost lepe stvari moraju da imaju i kraj,one ne traju večno....
Kada ubedite sebe da da ste stigli do poslednje stranice,trebalo bi zatvoriti tu knjigu zauvek.
Ali ne,
neda.Stalno je tu iskušenje,da se zaviri unutra i pročitaju neke stranice koje bude lepe uspomene.Zašto nam nije dovoljno da sve to pamtimo kao divnu priču,nego,sanjamo drugačiji kraj.
Zašto ljubav ne ode nečujno kao što je i došla,zašto mora da boli,čak i onda kad mislimo da smo je preboleli?
http://www.youtube.com/watch?v=6a6YlPHeoU0
Ne želim da se probudim da ne oteram čaroliju koju mi donosi sećanje na tebe.Prisećam se nežnih reči,šaputanja do kasno u noć,tvoj glas za dobro jutro......I sama pomisao da misliš na mene,velika podrška tokom celog dana.
Sanjam da me voliš,želiš,sanjaš,da ponovo želiš da budem tvoj mali medica,tvoja najbolja drugarica,da se smejemo satima,da delimo brige probleme,da me nasmeješ kad sam tužna,da se radujemo kad smo srećni........
Sanjam...
Sanjam anđele kako ti šapuću na jastuku koliko te volim,sanjam anđele kako te čuvaju umesto mene....jer....ja ih šaljem svake noći,ali u tvojim snovima nema mesta za njih.......ipak ja ih i dalje šaljem tebi.....svakog jutra,dana,večeri.......
Želim da budu uz tebe
zato što te volim
predivno...pozzzz
sve tužne priče su lepe
ako on procita ovo,mozda i uzvrati
hm....sumnjam,više ni ja u to ne verujem.