1999. iz UGLA Letopisca...
71, Beograd, Serbia

1999.година

...Мало плеоназма. Нова година је почела 1.јануаром по новом календару. За Божић и Светог Саву, треба ли понављати, исти људи, причесници , рецитатори и домаћин ''ја теби-ти мени''.

Узгред, пред крај претходне године аутор овог летописа објавио је књижницу пригодних говора: ''Реч нам/ми је судија'' уз наговештај на студију ''Б,'' (16.1.), да би ускоро могли да буду између корица афоризми и Црвено слово.

Фебруар је, почео високомполитичкомтензијом и претњама НАТО-а. Рамбује, место крај Париза, својим местом и улогом престао је да постоји 23. фебруара. Преговори око Косова и Метохије и Шиптара продужавају агонију за Париз у наредних две недеље.

24. 'фебруара 1 ДЕМ вреди 9,30 дин, по тзв. црном курсу. Годинама код нас и не постоји бели званични и важећи курс. Истина, има га на последњој страни у ''Политици'' да би се знало пошто може да се поклони држави нека сачувана девизна цркавица.

28.фебруара ОВК је прославила пирујући своју прву годишњицу побуне на Косову... По нашим медијима, они су имали први крематоријум за српски живаљ тамошњег порекла и места живљења, треба нечему и веровати, јер да би постојао други и трећи, мора претходно настати први.

На дан почетка пролећа (21 марта) Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле молитвено и смерно походио је наш Железник. Не бројимо више Његове посете него Његово старање, бригу и молитву коју узноси Господу за своју духовну дец.у.

Два дана касније, у смирај 23. марта Г.дин Момир Булатовић чита проглас своје Владе о стању НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ.

НАТО АГРЕСИЈА на СРЈ почела је 24 марта 1999 године. Те вечери затекох се на Видиковцу кад је прва ракета грунула у Раковицу и одмах друга на ВТИ у Жаркову. У чуду, због колапса на магистрали залутао сам на Старом Цераку, питајући како да стигнем до стана удаљеном око 200 м по правцу. Чини се да је мало ко био свестан какво нас зло снађе. Поче и бомбашка грмљавина-конфузија и паника. Можда неко има бољу дефиницију. Немам је ни сад, три месеца по престанку бомбардовања. А, његовом престанку, требало се надати по Божјој милости дочекати га. Разни мировњаци, посредници и изасланици од Г-де Игора Иванова, Сергеја Примакова до Виктора Черномирдина и Марти Ахтискрија. За то време, издање Вечерњих новостиобјављује посебан број ''50 година бомбардовања СРЈ'''.

Да о томе посебице не пишемо, прилажемо примерак новина које говоре сликом и речју.

Да све не буде препуштено случају, ауторски роковник бележи понеки датум и догађај. Нешто да издвојимо:

3 априла гађан је МУП савезни и републички.. Још тад, Београд у пламену, могло се наслутити како ће нам изгледати белi grad...16. априла прославити свој имендан, јер од тог датума 878. године носи данаше име.

Између поменута ова два датума (11) убијен је г-дин Славко Ћурувија главни и договорни уредник и власник дневног гласила ''ТЕЛЕГРАФ...'' Дал због мене или због жакета превари се, пољуби ме Цвета'' . Уместо Коментара...

Дан касније наша Савезна влада поднела је молбу за улазак у војни савез са Русијом и Белорусијом. Неки шерети и у ратном вихору нађоше начина да се пошаље на рачун г-дина председника коме су подметнули да буде његов предлог како да се зове будући савез С Р Б и ЈА (Србија, Русија, Белорусија и ја).

21 истог месеца бомбардовано је ''Ушће'' пословни центар и бивши ЦК. До суза расплакани су бивши чланови и активисти угашене институције и љубитељи турбофолка ТВ ПИНК.у

Наредне ноћи ''бомбаши'' тражили су председника и његову породицу у резиденцији. Нису их затекли, а онда из обести поравнали ''брда и долине''. Истог датума (22) ''београђанка'' је обележила, помало трусно, свој 25. рођендан.

Наредне ноћи у 02,06 бомбардопван је РТС. Господа са Запада није нашла ништа боље да уприличи свом 50-том рођендану. Касније се испоставило да је потребно 16 српских глава за тродневни ''Иродијадин пир''.

Како зло једно не може без другога, тако се некако надовезују и смењују лепи и ружни јубилеји. Поменули смо Београд, Београђанку, НАТО, а ево 26-ог априла тринаесте годишњицечернобиљске катастрофе да би сутрадан 27-ог у вихору рата свечано обележили дан државности.

Последњег датума у априлу, рано изјутра НАТО бомбе погодиле су Штаб врховне команде, зграду републичке владе, МИП и улицу Кнеза Милоша претвориле у ''гарави сокак''.

Тек што је престала тутњава, око 05,30 затресло се тло на ширем подручју Србије. Земљотрес јачине 5,5по Рихтеру уздрмао је Струганик легендарног војводе Мишића и, како рекосмо већи део Шумадије, Поморавља и Посавине.

Другог маја око 21,45Београд и Србија имали су пошаст да остану у мраку. Гађан је ''Тессла'', '' Колубара'',Бежанијска Коса и Лештане. Више од 48 сати остали смо без електричног напона. Преживесмо струјни удар. За узврат у знак ''одмазде'' господин предсдедник предао је америчком емисдару Џексону тројицу заробљеника. Да ли лажно или истинско показасамавићанство на делу.

На Ђурђев-дан Г8 (нај земаља) доноси резолуцију на основу које треба да се оконча бомбардовање СРЈ. Прорадило је позориште на релацији Москва - Београд - Хелсинки. У главним улогама Черномирдин, Милошевић, Ахтисари. Представа је дуго трајала да би најзад дошло до Споразума о НАТОснагама 9.јуна1999 г.

Сутрадан је био незваничан прекид бомбардовања уз резолуцију број 1244. 20 јуна суспендовано је бомбардовање,, а 24-ог укинуто ратно стање.

Косово, Србија и Црна Гора у огњу и пламену 78 дана узастопце... Три хиљаде авио прелета и ко зна колико хиљада тона експлозива да се може рачунати десетинама килограма по глави становника, па да су нас и хлебом гађали ту количину тешко да би поднели, па ипак, ''живеће овај народ''.

10.јула нова невоља за Србију и пренапаћени народ. Не запамћена поплава, налик потопу, ставила је у муљ и кал големе површине Србије. Било је и људских жртава.

Потписнику летописа, у међувремену, дешава се и нешто лепо. Најзад се ''представио'' гледаоцима СТБ, а затим и својим пријатељима 5. августа својом шестом књижицом ''На пола копља''. Изузећемо једанали опор афоризам:

''Добили смо савезника, и Шиптари се боре за нашу постојбину''.

2080. године становници северне полулопте имаће прилику као и 11. августа да прате делимично и потпуно помрачење сунца, у нашем случају и помрачење Србије. Догађај је импресиван за оне који нису у сенци и који ногама не котрљају још неохлађене гелере.

17.августа нашим петвековним господарима затутњило је под ногама, дубоко испод земљине коре, силно 7,4 по Рихтеру. Званичана број жртава у Турској, граду Измиту и широј околини зауставља се на бројци 14494.

Не задуго, 7. септембра у 14,58 час.земљотрес је задесио и Атину јачине 5,9 Рихтерове скале. Званична Атина саопштава да је у том земљотресу настрадало 105 лица. У међувремену, различитих датума у Москви и диљем Русије три терористичка акта који собом узимају данак од 300 људских живота.

Под горњим датумом може се рећи да 1 ДЕМ вреди 14,00 српских динарчића. Уситнили смо! Како смо кренули нико нас не може зауставити(из збирке афоризама ''на пола копља'').

По дикатату Славица Томић

Прегледао

14.1о. 1999.г.

Радич Радичевић

МП

17 views
 
Comments

There are no comments yet.
Leave your comment, start the discussion!

Blog
Blogs are being updated every 5 minutes