Zn@8's blog

***

РОДОСЛОВ

У Почетку Аћим створи Богдана, Богдан "роди" Поноса, Понос роди Гореноса, Горенос роди Убибрата, овај роди Распикућу, Распикућа Паликућу, Паликућа Сластољуба, овај роди Милорада, а он роди Мукољуба, Мукољуб Светолика, а Светолик Светогрђу, па он роди Себислава и сестру му Богославу. А њих двоје свако за се.

Сваки почетак...

...тежак је по себи. Из њега је извучен синоним Пионир. Свако бива, ако се ичим бави... А то, опет, понаособ, сви знамо. Најпре смо били Пионири у својих родитеља. Потом у школи... Свако наше прво било је пионирство. Заметак, зачетак који није…

ШВАБИЦА

Илиндан у хладу и наш сусрет први
Под кајсијом румен срамежљивих лица
Тад за наша лета безброј варничица
Топли од припеке и од наше крви.

Као кад куцне час и трен «пет минута»
Не дотичућ руком разбаруши власи
Младалачки призив знојем чело кваси
Узврпољен дрхтим ко врх витког прута.

Жив закопан страхом тог додира живог
Са леђа је згрлих сплетен око врата
На прозору сутон сунце од дуката-
Чега ли смо део сна ли описивог?

Тек и она руке преко мојих счвори
Небивао добов у грудима сата
Кад ми саже главу шапну: «чуће тата»
Од усана влажних врат…

Гледам Те кришом крадем од збиље

Тонеш у снове они те вуку

Колути дима наше окриље

И прамен косе мази Ти руку

Постеља пуна премора златна

Завесу њишу звездане ресе

Кандила светлост чар благодатна

Све лепе слике поглед ми здесе

Не дирај веле наготу таме

Блажено снива сан-крилатица

Врхом језика свлажих Ти раме

И отех поспан осмех са лица

Прсти ми дрхте рука ми крену

Граната сенка лице Ти мрежи

Умало краци осмех да свену

У коси злато цаклећи лежи

Освитом зоре покриј ме жудно

Хоцу да зебем топлину мамим

Нека…

СУМЊЕ ЗБРАЈАМ

Рекох ти реч

Да сазнам ко си

Ћутиш ли ћутиш

А онда поче:

Из камена вода

Из ока блесак

Бисере нижеш

Животу ода

Рукама златиш

Брда подижеш

Узгрћеш песак.

Снага олује

Лукавство змије

Бистрина ума

Благост монаха

Јесте што није

Немоћ ти страна

Ни труна страха

Јабука зрелих

Са сувих грана

До данца капиш

Чувајућ себе

Под ноге кријеш

Дубоке стопе

Климави корак

Капу ми кројиш

Узимаш меру

Бездушно бијеш

Студени поглед

Срце ми леди

Сумњом ме појиш.

Поразе трпим

И сумње…

ЦРВЕНО СЛОВО

Сред дана сред ноћи у поноћ у подне

Календар животарече ми ово

Било паметна ружна ил згодна

Жена је велико Црвено слово.

Адаму срце затитра недрима

Осети Господстуден олово

Разбуђен ведар од Бога прима

Топлину жене Црвено слово.

Јер мушка душа без жене лута

Уз њу стоји ребро Адамово

Омама и власт ко вино просута

Жена је вавек Црвено слово.

Зар не би човек вазда у празно

Вајао диве, од злата их ково

Људско безнађе најстрожа казно

Да није жена Црвено слово.

Како…

С ТОБОМ БЕЗ ТЕБЕ

Жеља је жеља, из срца слабост!

Ношена снагом бујице страсти

Открила моју бестидну нагост.

Понос мора на колена пасти.

И опет призор пред будним оком

Какав се нађе с пролећем раним.

Шта ли то хучи мојим крвотоком

Како да тебе од себе браним?

Није да не знаш шта ме то ломи

Како тај бестид собом да свладам.

Можда је боље нека ме згроми

Та чулна дрскост у коју падам!

Да ли да молим-опрости зато

Што добов срца постаје јачи.

Мени узето а теби дато

Око ми сетно а…

"НЕ,НЕМОЈ МИ ПРИЋИ"

Не,немој ми прићи-жар осећам врео
Чини се да морам то што не бих смео.
Не,немој ми прићи, остави за вече,
Нека час стрпљења последњи истече.

Не,немој ми прићи-макар да се кувам
Желим да топлину за тебе сачувам.
Не,немој ми прићи резерве су мале.
Морам да прикупим и те преостале!

Не,немој ми прићи-плашим се и стрепим
Јер стојим пред нечим анђеоски лепим.
Не,немој ми прићи за себе не марим.
Плашим се лепоту у теби да кварим!

Не,немој ми прићи-хоћу да се…

„ПЕСМА НАД ПЕСМАМА“

„Песма над песмама“ извор сваког стиха
Лучоноша срца, усхит Соломона
Разговара слутње одвајкад, одиха.
Усход до анђела ко црквених звона.

Ископај, разгрни, опесми, уцвели
Горопад у сенци, окожено јагње
Као љубав срце песмо определи
Горчине живота у дивоте сладње.

Зажубори поток извор окристали
На сувоту душе привиј мелем здравља
Стихови Ти псалми и пиједестали
И предивни снови са брачног узглавља

Нек човек човеку тобом отпоздравља
И нека се с тобом сви напеви збрате
Те да сутон зори упит не поставља
Низведи међ људе даре обилате.

О, како си титрај, лат и мехур спласан
За неутихнут…