ШВАБИЦА

Илиндан у хладу и наш сусрет први
Под кајсијом румен срамежљивих лица
Тад за наша лета безброј варничица
Топли од припеке и од наше крви.

Као кад куцне час и трен «пет минута»
Не дотичућ руком разбаруши власи
Младалачки призив знојем чело кваси
Узврпољен дрхтим ко врх витког прута.

Жив закопан страхом тог додира живог
Са леђа је згрлих сплетен око врата
На прозору сутон сунце од дуката-
Чега ли смо део сна ли описивог?

Тек и она руке преко мојих счвори
Небивао добов у грудима сата
Кад ми саже главу шапну: «чуће тата»
Од усана влажних врат ми лучем гори.

Не, шалим се, Страшко сами смо код куће

Вечерас је вашар тата је са братом

Кушала сам храброст, ти последњи атом
Мама зна за тебе...како ми је вруће...

Окрете се најзад моја рајска птица
Свом вештином руку тешњи обруч скова
А бунило кључа-снови изван снова
«Знаш да сам Гоца а не и Швабица»...

Like! 4